Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић отворио је у суботу, 25.марта, реновирано купатило у Јошаничкој Бањи. У реконструкцију бањског купатила уложено скоро 15 милиона динара. Највећи део средстава, око 10 милиона динара, обезбедило је Министарство туризма, док је у реализацији пројекта са око 5 милиона динара учествовала општина Рашка. Купатило сада располаже са 8 хидромасажних када, ђакузијем и туш кабинама. Унутар купатила налази се и базен са термоминералном водом димензија четири пута четири метра за 15 особа.

Отварање бањског купатила значи повратак Јошаничке бање на мапу здравственог туризма у Србији. У питању је иначе старо здање из 1935. године које је под заштитом државе као културно добро. 

Отварајући реконструисани објекат, министар Љајић је између осталог рекао: 

“Ретко ћете наћи у земљи, са пуно термалних извора, такве референце које имају овде у Јошаничкој бањи термални извори. Ми то морамо да искористимо. Ово је корак у том правцу, ја се надам да ће врло брзо бити реконструисано и старо купатило. Спремни смо да помогнемо додатно локалној самоуправи да уредимо старо купатило, и на овом простору направимо један мини комплекс за здравствени, њеллнесс и спа И рекреативни туризам.Надам се да ће бања бити нови центар здравственог и рекреативног туризма, не само у овом делу Србије већ у читавој земљи. Обично се у туризму каже да није важно шта имате, већ оно што имате да знате на најбољи начин да искористите", нагласио је Љајић. Како каже потенцијал за развој туризма постоји, јер на свега 24 километра од Јошаничке бање налази се Копаоник који годишње посети 120.000 људи, те да је "грех" део тих људи не довести у Јошаничку бању.Министар је подсетио да бања може да направи добру туристичку понуду, јер има пет термалних извора са температуром на извору близу 80 степени Целзијуса. Министар трговине и туризма Расим Љајић обелоданио је да је за улагање у Јошаничку бању заинтересован један инвеститор и да су у току преговори о улагањима у хотел с циљем повећања смештаних капацитета.

"Разговарали смо са једним инвеститором који је заинтересован да улаже у Јошаничку бању. Довешћемога почетком априла да видимо  постоји ли начин да он уложи новац да се уреди и опреми хотел", рекао је Љајић.

Заменик председника општине Рашка Ђорђе Гогић каже да је општина Рашка првенствено у туризму и пољопивреди препознала потенцијале развоја и да ће све своје капацитете искористити за унапређење ових привредних грана. “За нас који живимо у Рашки, Јошаничка Бања је посебно важна. Мислим да више немамо изговора да пропуштамо прилике и да стално заборављамо Бању. Мислим да смо кроз добро написане пројекте за које смо добили новац, показали да се клима мења и да желимо да Бања постане важна туристичка дестинација. Оно што нас очекује јесте партерно уређење приобаља реке Јошанице, што ће додатно допринети лепшем изгледу места. Поред тога, захваљујући разумевању Министарства туризма, биће уређен и парк који ће имати различите садржаје намењене посетиоцима”, истиче Гогић.

Директор Туристичке организације Рашка Раденко Цветић каже да се последњих година у развој туризма, као једне од најпрофитабилнијих грана привреде, доста улаже. Уређењем купатила, али и улагањем у инфраструктуру, очекује се да се Јошничка Бања боље позиционира на туристичком тржишту:

“Будите сигурни да ће отварање бањског купатила имати огроман ефекат на развој туризма у Јошаничкој бањи. Јошаничка бања има око 250 кревета. До сада је то било у одређеној мери попуњено наравно без икаквог организованог довођења туриста и без икаквих пратећих услуга. Започетим радовима стварамо услове за оживљавање приватног сектора, а самим тим и за повећање броја запослених. Сарадња са ресорним министарством је на изузетном нивоу и не могу а да не кажем да смо недавно добили око 15 милиона динара за уређење парка и изградњу базена. Све ово што је рекао министар уверава ме да смо на добром путу и да ћемо заједничким улагањима направити савремени спа цента који ће задовољити укусе и најпробирљивијих туриста“, наглашава Цветић. Боравећи у Јошаничкој Бањи министар Расим Љајић је рекао да би за привлачење што већег броја туриста најбоље било да Рашка заједно са Копаоником, Врњачком бањом, Краљевом, Брусом, Куршумлијом и Новим Пазаром оснује регионалну туристичку организацију.

Министар трговине, туризма и телекомуникација у Влади Републике Србије Расим Љајић свечано ће сутра, 25.марта, у 10:30, отворити реновирано бањско купатило у Јошаничкој Бањи . 

Купатило саграђено  1935.године добило је нови изглед  захваљујући  средствима Министарства трговине, туризма и телекомуникација и општине Рашка.  Вредност инвестиције је око 15 милиона динара. 10 милиона динара обезбедило је  Министарство, док су око 5 милиона динара инвестирали општина и ТСО. Урађено  је комплетно реновирање ентеријера, што укључује нову водоводну, топлотну и електро мрежу, обнову базена и постављање 8 хидро-масажних када. Уз препоруку лекара, каде ће бити коришћене за физикалну терапију и лечење болести коштано-зглобног система, псоријазе и екцема, као и за друга медицински индикована обољења. Поред тога, бањско купатило ће се користити и у рекреативне сврхе. 

 Пре неколико  дана ТСО је од  Министарства трговине, туризма и телекомуникација добила додатних  15 милиона  за уређење парка са отвореним базеном. Још  6 милиона динара неопходних за завршетак читавог пројекта биће обезбеђено из буџета општине Рашка.

 Ново купатило у Јошаничкој Бањи је подигнуто 1935.године и представља непокретно културно добро као споменик културе. Купатило је приземна грађевина и као такво има симетричну основу, са централним делом и бочним крилима. Фасада  је равна и издужена, карактерише је  дубок кровни венац, атика са великим полукружним отворима. Кров је раван над централним делом, док су изнад бочних крила формиране плитке куполе.  Архитектура грађевине јасно одражава његову намену. Код обликовања фасада осећа се извесни утицај касне сецесије..

Ново купатило поред архитектонских поседује и историјске и балнеолошке вредности.

Јошаничка бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају међу најтоплије у земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78 степени Целзијуса. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке бање припадају групи хипертерми, садрже натијум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Могле би се успешно користити у балнеолошком третману код запаљенског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања. 

Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, минералну воду користили су и Римљани, а пре њих вероватно и доисторијски становници овог подручја.

Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање вршено је 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.

Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.

У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“.

Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и наши лекари, др. Лека и Шчербаков.

Привредна комора Србије у сарадњи са Асоцијацијом града Шенџена за економску и културну сарадњу са земљама Централне и Источне Европе (Shenzhen Central and Eastern European Countries Economy and Culture Association – CEEEC www.szceeec.com), организује Недељу привреде, трговине и културе Србије у Шенџену у периоду од 26. до 28. марта. На позив привредне Коморе Србије на скупу ће учествовати и председник општине Рашка Игњат Ракитић. У сусретима са кинеским партнерима председник општине Рашка представиће потенцијале за улагања у пољопривреду, дрвну индустрију, обновљиве изворе енергије и туризам, као и могућности успостављања сарадње у области културе. У делегацији Србије биће представници Министарства економије, Министарства културе, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, привредници, представници универзитета, института и других организација, који ће упознати кинеску страну са секторима са највећим потенцијалом као што су пољопривреда и прехрамбена индустрија, ИКТ,  енергетика, транспорт и трговина, туризам, а биће организована и изложба репрезентативних српских компанија и производа. Посебан део програма односи се на  Округли сто универзитета 1+16 на коме ће бити размењена мишљења око будућих изазова и могућности у развоју Новог пута свиле.  

Провинција Гуандонг у којој се налази град Шенџен представља најдинамичније економско подручје у НР Кини (БДП од 838,60 милијарди долара) са 105 милиона становника, док је Шенџен један од највећих иновативних и индустријских центара света у области електронике и телекомуникација. Заступљени су и други сектори, као што је машиноградња, индустрија грађевинског материјала, текстилна, хемијска индустрија и др. Према индустријској производњи, Шенџен се налази на другом месту у Кини, а уједно је и седиште најуспешнијих националних и међународних компанија (Huawei, ZTE, BYD, Tencent, Apple, Foxconn, и др.).

Кинески партнери сносе трошкове боравка у Кини свих чланова привредно-државне делегације, што укључује 3 ноћења, трансфер у локалу, организацију изложбе и представљање најбољих српских производа и компанија, као и организацију Б2Б сусрета.  

24.03.2017.год.

Навршава се 18 година од почетка НАТО агресије на тадашњу СРЈ.

Напади започети 24. марта, трајали су 11 недеља и према проценама различитих извора у њима је погинуло између 1.200 и 2.500 људи.

У бомбардовању које је трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. нешто пре 20.00 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, уследила је после неуспешних преговора о решењу кризе на Косову у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.

О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци. Тадашње власти у Београду процениле су штету на око сто милијарди долара и затражиле надокнаду од чланица НАТО-а, док је група економиста Г17 штету проценила на 29,6 милијарди долара.

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН.

Дан раније, 9. јуна, представници Војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних војних трупа.

Јединице ВЈ повукле су се са Косова након доношења резолуције УН, а прве међународне трупе ушле су на територију Косова из Македоније већ 12. јуна 1999. године.

То је до тада била највећа операција Алијансе, а највише војника је дошло из Немачке, Француске, Италије и САД.

Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а вратило се око 800.000 избеглих Албанаца.

Током НАТО агресије живот је изгубило  60 припадника 37.МОТБ. Међу погинулим припадницима Војске Југославије и Министарства унутрашњих послова су и 32 житеља општине Рашка.