Рудно богатство општине Рашка чине:

Угаљ - има три лезишта. Прво је лежиште Јарандо и његова експлоатација је подземна, а експлоатационе резерве су 400.000 т. Геолошке резерве испод коте 0 су 2.500.000 – 3.000.000 т. Затварање рудника предвиђено 2015. године. Друго лежиште је Тадење (припада општини Краљево) чије су експлоатационе резерве 600.000 т, а геолошке 8.000.000. Експлоатација је подземна – откопавање је предвиђено до 2020. године. Треће лежиште је Прогорелица, експлоатација је углавном површинска, геолошке резерве су 2.500.000 т, а експлоатационе 2.000.000 т. Врема откопавања је  до 2020. године.

Магнезит – је руда која има две врсте (сиви и бели) и више лежишта. Сиви магнези ,,Бела Стена’’ (експлаоатисан је двадесет година). Локације „Илињача – Боровак“ Резерве „А“ категорије око 450.000 т. Начин експлоатације је површински. Бели Магнезит – Лежишта ,,Трнава” око 16 мањих и већих налазишта: Најпознатија су: „Зимовник“, Пољане, „Брезе“, Борје, Слепачко брдо, Дебело брдо, Котраже, Резерве оверене једним елаборатом 4,5 x106 т.  По другом 2,5x106 т. Истражни радови обављени јамским радовима око 20.000 м хоризонталних и око 300 м вертикалних просторија и више дестина бушотина дубине до 300 м. У оверене резерве ушли су и поткопи из лежишта „Зимовник“ – Брезе и Пољане, док остала лежишта нису експоатисана. Лежишта „Јадовник“ истраживање обавио Геозавод из Београда. Истраге су обављене јамским просторијама и бушењем. Оверене (А+Б+Ц) ок 1x106 т .На лежишту  Чајетина,  истраге су  обављене јамским радовима и бушењем. Оверене резерве 50.000 т (А+Б).

Доломит - Најпознатије лежиште је  Локва - Градац. Оверене резерве (А+Б+Ц) око 30x106 т. Рачунају се резерве на око 6,5x10 9 т. У току је изградња фабрике, али не и експлоатација.

Бели и мермерисани кречњаци - Простиру се од градачке реке до манастира Студеница са ширином од  300 - 500 м и непознатом дубином залегања. Њихова експлоатација није извршена.

Кварцити - Лежишта,,Врањи Крш,, Кнежев гроб, Вучији, Понорац, ,,Свињи До”- Голија. Оверене резерве 1.350.000 т. На Врањем Кршу процењене резерве су 6x106 т. Испитивања су обављена у „Елекртобосни“ – Јајце за потребе производње феросилицијума. Њихова експлоатација није извршена.

Дунити – Лежиште „Пољане“ – Трнава. Оверене резерве (А+Б+Ц) су 1.250.000 т.  Процењене резерве угљеника су  око 100 x106 т. Експлоатација је обављена поврсинском и подземном масином, али је прекинута након кризе у Магнохрому.
Септолити – Сировина којој се у последње време придаје већа пажња. Јавља се као пратећи материјал у белим магнезитима групе лежишта „Трнава“, „Дебело Брдо“ и „Зимовник“. Није извршена експлоатација, као ни детаљнија испитивања.

Флуорити – Лежиште Копривица – Јошаничка Бања. Евентуална експлоатација јамским начином. Елаборат о резервама урађен (А+Б+Ц) 110.000 т. Ово је релативно мало лежиште велике чистоће, али експлатација ове руде није извшена. Геолошке резерве 450-500 x 103 т.

 Борни минерали (хаулит, колеманит и улексит) чије је лежиште ,,Корлаће''. Резерве процењене на 10 x 106 т. Лежиште „Побрђски поток“ - Елаборат оверен на 136.000 т експлоатационих резерви. Геолошке резерве 300.000 т. Није извшена експлоатација, тренутно се врше истраживања по основу концесије.
Азбест – Лежишта „Станиловица” – Бучје, експлоатационе резерве су око 100 x 106т. Ради се о  хризотил азбесту. Није вршена експлатација.

Воластонит – Јарам – Истражни радови и испитивање скарновског лежишта на Јарму, захтевали су детаљна испитивања валастонитске појаве у општини Рашка изнад Јошаничке бање, на путу Јошаничка бања –Копаоник, тако да детаљнија испитивања нису обављена.

Магматске стене – Андезит  - Велика Бисина где су оверене резерве (А+Б+Ц) - 40 x 106 т.  Има више андезитских зона, али је  експолатација на зону велике Бисине где су оверене резерве (А+Б+Ц) - 40 x 106т и где се одвија производња углавном за потребе путне привреде.

Олово – Цинкана руда – Лежишта: „Саставци“ резерве 340.000 т, „Карадак“ резерве 410.000 т, „Кижевак“ резерве 3.650.000т. Укупно резерве износе 4.400.000. т. Ова руда садржи 30 – 40 г/т сребра као и одређену количину злата. Тренутно га експлоатише фабрика која је до скоро била у стечају, али је сада продата.

Технички камен - Гранит у блоковима. Лежиште: „Дренска клисура“, „Лисина“. Тренутно је експлоатише фабрика која је до скоро била у стечају, али је сада продата.

Бакарне руде – Лежиште: „Кремићи“ испитивања обављена пре II светског рата. Постојање великих рудника „Бор“ и „Мајданпек“ слаба инфраструкутура и комуникација нису оправдале већа испитивања. Лежиште: „Кремићи“ – Јаловиште од флотирања магнетита у Рудници количине 2 x 106 т. Са 0,8% представља највеће припремљено лежиште бакра код нас. За све поменуте минерале – руде постоји документација која се може наћи код предузећа која су вршила испитивања, односно код предузећа за која су вршена испитивања, а која се налазе на подручју општине Рашка.
Магнетит (Руда гвожђа) – Оверена налазишта 400.000 т на  лежишту Сува руда.

Шумски покривач је врло разноврсан што је последица следецих фактора: геолошког састава, рељефа, климе и др.
Шуме као најсложенији екосистеми на Земљи имају бројне и врло различите функције које су од изузетног значаја за обезбеђење многих трајних и актуелних друштвених потреба, а друштвене потребе према шуми су такве да захтевају вишефункционално коришћење шумског простора. Из тог разлога намеће се потреба за утврђивање приоритетних функција шума у појединим деловима шумског комплекса. Приоритетна функција шуме дефинисана је преко наменских целина,па тако за:
Наменску целину бр. 10 – приоритетна функцуја шума је максимална производња дрвета најбољег квалитета, али се при томе не занемарују остале производне,општекорисне и социјалне функције шума.
Наменску целину бр. 17 -  приоритетна функцуја шума је семенска састојина.
Наменску целину бр. 26 - приоритетна функцуја шума је заштита земљишта од водне ерозије. Шуме ове наменске целине налазе се на врло стрим теренима, а   земљиште је подложно водној ерозији, па је биљни покривач на овим теренима    неопходан. Коришћење дрвета из ове наменске целине је ограничено и не сме бити на штету приоритетне функције.
Наменску целину бр. 84 - приоритетна функцуја шума је строги природни резерват.

Уредбом Владе Републике Србије ( Сл.гласник РС, бр.45/2001) подручје планине Голија и Радочела ставља се под заштиту Парка природе под именом ''Голија'' и сврстава се у И категорију заштите као природно добро од изузетног значаја, па тако за :
Наменску целину бр. 55 - приоритетна функцуја шума је режим заштите И степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Наменску целину бр. 56 - приоритетна функцуја шума је режим заштите ИИ степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Наменску целину бр. 57 - приоритетна функцуја шума је режим заштите ИИИ степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.

Стање састојина по врстама дрвећа је такво да су заступљенији лишћари који у укупној запремини учествују са 75,80%, а најзаступљенија врста дрвећа је буква која у укупној запремини учествује са 57,40%. Четинари у укупној запремини учествују са 24,20%, а најзаступљенија врста дрвећа је црни бор који у укупној запремини учествује са 17,28%.

У најнижем делу се налази најплоднија земљишта: алувијални нанос и смоница. Највеће распрострањење имају: смеђе земљиште на андезиту, црница на серпентине, хумусно силикатно земљиште на пешчару, дациту и граниту) и скелетон земљиште (на граниту, шкриљцу и дијабазу). На најнижим теренима срећу се њиве, а идући према већим висинама смењују се ливаде пашњаци и шуме.

У структури шумских површина општине Рашка којима газдује Ј.П. „Национални парк Копаоник“, издвајају се три јединице ''Барска река'', ''Самоковска река'' и ''Гобељска река'', само прва има свих пет наменских целина, друга има три, а трећа четири. У њима су заступљене две врсте дрвећа, четинари и  лишћари са подврстама смрчом, јелом, буквом, јасиком, брезом, грабом, моликом, црним и белим бором итд. Четинари су у највећем проценту 82,7% заступљени у другој јединици, у трећој 73,4%, а прва има најмањи проценат 68% у укупном броју четинара у све три јединице. Лишћара највише има у првој и то 31,2%, трећој 26,7%, а најмање у другој 17,3% у укупном броју дрвећа у све три јединице. Највећи проценат међу лишћарима заузима буква, док је међу четинарима најзаступљенија смрча у све три наменске јединице.

Општина Рашка има долином Ибра меридијански правац пружања, на северу путном и железничком везом повезана је са Западноморавском долином и Шумадијом, а на југу са Косовом и Метохијом. Долином Јошанице, на истоку, повезана је са Александровачком жупом и  Топлицом, а на југозападу, долином реке Рашке, са Црном Гором и новопазарским делом Рашке области. На територији општине укупно има 55 км магистралних и 113,03 км регионалних путева, од цега 151,42 км са асфалтном подлогом, 5,61 км макадама и око 6 км са земљаном подлогом. Поред тога изградена је мрежа локалних путева у дужини од 386 км.

Локална путна мрежа има 66 км путева са асфалтном подлогом, 201 км са подлогом туцаника и 119 км са земљаном подлогом. Велики значај има магистрални пут Бр.22.3 који повезује Рашку са Рудницом тј.границом са Косовом у дужини од 11,3 км. Од Београда је Рашка удаљена 252 км. Општина Рашка има веома повољан геостратешки полошај и повезана  је како регионалним, тако и магистралним путевима са осталим делом земље.

Клима у долини и нископланинским пределима је умерено континентална која постепено (изнад 800 м) прелази у планинску субалпску (до око 1500 м) и алпску. Субалпска клима се одликује хладним зимама и умерено топлим летима, незнатним колебањем температуре и  топлијом јесени од пролећа. На већим висинама од 1300м влада планинска (алпска клима) која је најбоље изражена на Копаонику. Копаоник има субалпску климу. Због близу 200 сунчаних дана годишње Копаоник с правом носи назив "планина сунца". Хладни и тежи ваздух креће се околним долинама и котлинама, тако да зимске температуре нису много ниске (средња годишња температура Равног Копаоника је 3,70Ц). Снег пада од краја новембра и задржава се до маја, односно просечно 159 дана годишње.