После мукотрпног и дуготрајног сакупљања предмета који су били у употреби у сеоским домаћинствима овога краја, 19-ог и у првој половини 20 века Славко Арсовић из села Гњилица, који тренутно живи и ради у Италији, решио је да свој рад изложи јавности и сачува топлину завичаја за себе и за све који буду желели да доживе давна прошла времена.

Завичајни музеј у Гњилици је место где ће се неговати и чувати народна традиција становника овога краја. Завичајни музеј је замишљен као комплекс објеката у коме ће бити изложене ствари наших предака које су биле у употреби у домаћинствима (пољске алатке, алати старих заната, предмети покућства, народне ношње и дру.)

У пријатном амбијенту на само 6 км од Рашке, ушушкани мислима о временима која су иза нас, препустите се сетним уживањима.

{gallery}arsovici{/gallery}

Археолошко налазиште Зајачак у атару села Кремиће, налази се на путу Јошаничка Бања – Брвеник, на западним падинама Кремићких планина (подножје брда Грачац), на 1100 м надморске висине. На ограниченом простору, на терасасто спуштеној заравни опсега једва једног хектара, смештен је антички металуршки центар са остацима зиданих објеката (сектор I), са низовима пећи и објектима за прераду руде (сектор II) и депозитом шљаке, све у функцији прераде руде гвожђа и бакра у периоду од друге половине III и у првој половини IV века. Пећи су кружне основе, пречника око 4 м. Зид је рађен од редова притесаног камена већих димензија у форми сухозида, са највећом очуваном висином зида 1,10 м. Унутрашња страна зида има сферично обликовану профилацију, делимичним испуштањем редова, чиме је омогућено добијање кружног облика пећи. Одлуком надлежних органа стављено је под заштиту државе као археолошко налазиште

Ново Купатило у Јошаничкој Бањи је изграђено 1935. године, у време када је Јошаничка Бања формирана у модерно бањско туристичко место. Објекат има симетричну основу, код које се издвајају централни део и бочна крила. Реч је о приземном објекту, са равним и издуженим фасадама, које карактеришу дубок кровни венац, атика и велики полукружни отвори. Кров је раван над централним делом, док су изнад бочних крила формиране плитке куполе. Архитектура новог купатила јасно одражава његову намену. Код обликовања фасада осећа се извесни утицај касне сецесије. Објекат поред архитектонских поседује и историјске и балнеолошке вредности. Као и Старо купатило и овај објекат је проглашен спомеником културе.

Старо Купатило у Јошаничкој Бањи као најстарији објекат за коришћење термалне воде, чини део бањског комплекса. Објекат је изграђен у периоду турске окупације, најкасније у XVIII веку. Реч је о објекту који има неуобичајену функционалну сажетост, са свега две просторије, а очито је саграђен за лековиту бању, каплиџу. Главни део објекта има степеничасто укопани базен и наткривен је плитком слепом куполом, а друга просторија је предвиђена за парење. Кров је четвороводан, покривен ћерамидом, а фасаде су скромно обрађене. Објекат поред архитектонских и историјских поседује и балнеолошке вредности. Старо купатило у Јошаничкој Бањи проглашено је за за споменик културе.